ŽAKO-SIVI PAPAGAJ Psittacus Erythacus

U prirodi žive isključivo u Africi i to u njenim zapadnim delovima, po šumama Gvineje, Obale Slonovače, Konga, Gane, Nigerije i Angole. Osnovna vrsta poznata pod latinskim nazivom kao Psittacus Erythacus Erythacus je papagaj veličine do35cm sivo pepljaste boje perija sa belim rubovima, naročito izraženim po glavi, vratu i prsima. Dužina krila je od 23-25cm, koja se protežu skoro do kraja repa. Krila su jednolično tamnije sive boje. Rep je u odnosu na telo srazmerno kratak i zatupast, što je i karakteristika većine afričkih papagaja, dužine od 8-9,5 cm intenzivno koralno crvene boje. Kljun je veoma snažan i crn, dok su noge sive sa crnim noktima. Mlade ptice su tamnije, sa tamnim očima. Oko očiju izražen je neoperjan prsten koji je pravilno kružnog oblika, nosni otvori su sitni, dok je profil glave zaobljen. Na jugozapadu Afrike rasprostranjena je podvrsta Psittacus Erythacus Princeps koji je svetlo sive boje, dok je druga podvrsta Psittacus Erythacus Timneh koja je znatno ređa, manja, a odlikuje se tamnije sivom bojom i nešto špicastijim repom koji nije crven, već ima bordo-braon boju, a naseljava severnija područja. Van sezone parenja žive u kolonijama u krošnjama visokog drveća. Svakog jutra preleću velike razdaljine u potrazi za semenjem i voćem. Gnezde se u panjevima prečnika do 40cm i dubine oko 60cm sa ulaznom rupom od oko 12cm u prečniku. Ženke polažu 2-4 bela jajeta u intervlskom razmaku od po tri dana i leže na njima 30 dana. Po izleganju mladi napuštaju gnezdo posle deset nedelja i ostaju uz roditelje i do tri meseca. U tom periodu noge i kljunovi imaju pepeljasto sivu boju. Ova vrsta papagaja ne podnosi hladnoću, tako da joj uvek treba obezbediti temperaturu iznad 18'C.

Po karakteru, žako, ma koje podvrste bio, izdvaja se po intelektu od ostalih vrsta papagja, i kada je u pitanju sposobnost oponašanja ljudskog govora i raznih tonova i melodija. Nijedna druga vrsta ne može tako verodostojno da izgovara reči kao ova, čak je u mogućnosti da logički povezuje reči u rečenice i da ih upotrebljava u pravim momentima i u pravo vreme. Na primer ‘'Dobro jutro'' ili ‘'Dobro veče'' izgovoriće baš u odgovarajuće, kada i zaista jeste, doba dana. U zatočeništvu, žako vremenom zaboravlja svoje prirodno, dosta bučno, oglašavanje. U literaturi postoji podatak da može da nauči da oponaša i do osamstotina reči, što je malo manji fond reči koje mi upotrebljavamo u svakodnevnoj komunikaciji, a po intelektu je dokazano da su na nivou petogodišnjeg deteta, što ih svrstava u rang najinteligentnijih životinja, poput šimpanzi.

Žakoe, kao kućne ljubimce bi trebalo čuvati u većim kavezima sa debljom žicom i sa dobro obezbeđenim vratima, jer u protivnom, vrlo brzo nauče sami da ih otvaraju, a time i stvore mogućnost da izlete i pobegnu. Jedanput ili dvaput nedeljno bi pticu trebalo isprskati (pomoću prskalice za cveće ili veš) mlakom vodom ili je sa sve kaveza u letnjem periodu izložiti toploj, letnjoj kiši. Takođe uživaju u jutarnjem i predvečerjem suncu, kada doteruju svoje perije. Žive izuzetno dugo čak i do 100 godina. Neke jedinke nikada ne postanu potpuno pitome, iako nauče da oponašaju ljudski govor ili razne zvukove i zvižduke, što ukazuje na njihovu ličnost. Kod ove vrste papagaja, polove je gotovo nemoguće razlikovati, posebno ako nam je na raspolaganju samo jedna ptica, pa ne možemo da izvršimo komparaciju.
Hrane se semenjem šarenog suncokreta u letnjem periodu, a crnim u zimskom, ovsom, prosom, sirkom šećercem, američkim sirkom, konopljom, svetlim semenom, lešnikom, nepečenim kikirikijem u ljusci, voćem i zelenišom. S vremena na vreme, a i po savetu nekoliko avikulturista, treba im davati kuvanu teletinu koja im zamenjuje prirodnu proteinsku hranu. Naravno, ne treba zaboraviti obavezan dotatak vitamina i minerala koji su neizbežni, imajući u vidu da je reč o papagaju koji život provodi u zatočeništvu i nije u mogućnosti da sam to nađe i konzumira, što bi bio slučaj da je ptica u prirodnom staništu.